Med je gusta, zlatna tečnost koju proizvode medonosne pčele od nektara cveća, da bi ga čuvale unutar košnice za ishranu tokom vremena oskudice. To je najvažniji pčelinji prozivod. U zavisnosti od biljaka od kojih se dobija, može biti monoflorni (dobijen od jedne vrste biljke, npr. bagrema) i poliflorni (med dobijen od nektara sa više vrsta biljaka, kao što je livadski med…).

Boja meda se kreće od veoma svetle, bezbojne, do zagasito mrke. Svetlije vrste meda su blažeg mirisa i ukusa, a tamnije jačeg mirisa i oštrijeg ukusa. Boja, miris i ukus meda zavise od sastava nektara biljaka sa kojih je sakupljen. Na boju utiču biljni pigmenti, a na miris i ukus etarska ulja, koja su lako isparljiva, tako da je med najukusniji i najlepše miriše u trenutku cedjenja.

U ljudskoj ishrani med se koristi još od praistorijskog doba, a pominje se i u Bibliji, Kuranu. U Egiptu se koristio prilikom balsamovanja. Većina mikroorganizama ne opstaje u njemu, tako da se zapečaćen med ne kvari ni nakon nekoliko hiljada godina. Zbog svoje dragocenosti bio je i sredstvo plaćanja.

Med je prirodno bogatstvo hranjivih materija čiji tačan sastav zavisi od mešavine cveća i bilja sa kojih pčele sakupljaju nektar. Preko 80% čine ugljeni hidrati, od čega fruktoza i glukoza preko 60%, koji predstavljaju energetski materijal. Sadrži brojne enzime, skoro sve vitamine i minerale, etarska ulja, esencijalne amino kiseline, fitohormone. Količina vode u medu (od 15-20%) utiče na viskoznost, težinu i kristalizaciju. Što je veći procenat vode, kristalizacija će kasnije nastupiti.

Sve komponente meda su dobro izbalansirane, tako da se koristi u hranljive i lekovite, ali i kozmetičke svrhe. Iznenadićete se za šta je sve med dobar:

– Jača imuni sistem i štiti nas od bakterija, virusa i slobodnih radikala,

– Dobro utiče na želudac i rad creva, povećavajući broj dobrih bakterija, a kod čira pomaže u zaceljenju želudačne sluzokože (uzimati ga jedan i po do dva sata pre jela),

– Redovnom konzumacijom popravlja se krvna slika,

– Sprečava pojavu nekih tipova kancera,

– Sprečava kardiovaskularne bolesti, utiče na smanjenje krvnog pritiska, nivoa LDL holesterola, triglicerida i upala, a podiže nivo HDL (dobrog) holesterola, popravlja cirkulaciju,

– Za lečenje anemije dobre su tamne sorte meda (livadski, šumski) zato što sadrže veće količine mineralnih materija. Med rastvoren u vodi sa malo limunovog soka se pije na prazan želudac, nekoliko meseci (dok se ne popune depoi gvoždja),

– Kod zatvora pomaže med rastvoren u hladnoj vodi,  dok rastvoren u toploj vodi zatvara stolicu,

– Odličan je za kožu – hidrira je, leči akne, perut, posekotine, rane i opekotine, sprečava upale, pomaže kod psorijaze, herpesa i hemoroida,

– Pomaže u popravljanju vida ukoliko svakog dana pijete sok od šargarepe sa 2 kašičice meda,

– Pomaže pri mršavljenju, iako zvuči paradoksalno. Potrebno je samo da svako jutro počinjete medom rastopljenim u toploj limunadi,

– Pomaže u lečenju stresa, anksioznosti, depresije, nesanice,

– Olakšava upalu grla i smanjuje kašalj (naročito med od heljde)

– Za razliku od belog šećera, med ne oštećuje zube, već čuva kalcijum i sprečava karijes,

– Prirodni je lek za mamurluk,

– Pomaže kod sezonskih alergija,

– Odličan je izvor energije za vreme vežbanja i dobar za oporavak nakon vežbanja,

– Sadrži prirodne antioksidanse i terapeutska svojstva koja sprečavaju opadanje kognitivnih sposobnosti, demenciju i povećavaju cirkulaciju mozga.

Teško je na prvi pogled prepoznati falsifikovan med, a njega je sve više. Kao posledica želje za profitom na tržištu je dosta lažnih proizvoda napravljenih od šećernog ili kukuruznog sirupa, aditiva i boja. Zato je korisno da znate kako da prepoznate pravi med.

– Med treba da bude gust i da “curi” u tankoj neprekidnoj niti, a ne da kaplje.

– Kada na parče hleba namažete pravi med, hleb će ga upiti i površina parčeta će izgledati “sasušeno”. Ako se med više razliva nego upija, sa njim nešto nije u redu.

– Kristalizacija je odlika samo pravog meda.

– Loš med se najlakše “prepoznaje” zdravorazumski – po ceni.

– Stavite kapljicu meda na prst, i ukoliko ostaje na mestu ne razlivajući se, u pitanju je čist med. U suprotnom, reč je o falsifikatu.

– Kada u čašu vode sipate kašičicu meda, pašće na dno čaše ukoliko je čist, dok se veštački med odmah rastvara u vodi.

– Umočite šibicu u med, a zatim je povucite o kutiju. Ako je med čist, šibica će se sa lakoćom zapaliti a plamen će paliti i med. Kada med nije čist, šibica se neće zapaliti.

– Takodje, može da vas zbuni kada na deklaraciji pročitate “pekarski med”. Zapravo, radi se o “pregorelom” medu, koji je bio izložen previsokoj temperaturi čime su mu uništena sva korisna svojstva. Takav med može da se koristi samo u industriji (konditorskoj recimo, jer se ionako proizvodi termički obrađuju), ali ne i u pakovanjima za direktnu upotrebu.

Važno je da znate da najviše koristi od meda možete imati ukoliko ga koristite na adekvatan način. Naime, najbolje je da se pije rastvoren u mlakom čaju, mleku, vodi ili soku ili se drži u ustima dok se ne otopi, kako bi direktno prodirao u krv. Na taj način, ukoliko se koristi u kombinaciji sa drugim biljnim preparatima, poboljšava njihovo dejstvo.

Svakodnevni jutarnji ritual u vidu konzumiranja tople limunade od pola limuna i kašičice meda, prava je investicija u vaše zdravlje.